Prašina / Dust

Кada sam bio mali otac mi je rekao da prašina nastaje tako što meteori sagorevaju kada ulaze u našu atmosferu, raspadaju se i pretvaraju u prašinu. Dugo sam bio ubeđen da sva prašina oko mene dolazi iz kosmosa. Voleo sam da udaram rukom po nameštaju i gledam kako se zrnca pomeraju u snopu svetlosti. Sada znam da prašinu čine zapravo komadići kože, tkanine, papira, čađi i prljavštine. Prašinu čini zapravo svet koji se raspada.
“Prašina” je video rad kolažnog tipa nastao kombinovanjem ličnog filmskog arhiva, porodičnih filmskih traka snimljenih u periodu od 1976. do 1982. godine i nađenog arhivskog materijala koji se sastoji uglavnom od sirovog materijala i nemontiranih snimaka kino amatera koji su zabeležili delove grada Sombora i Novog Sada.
Upotrebom fragmenata filmskih zapisa iz lične arhive i smeštanjem u drugi kontekst video predstavlja šetnju kroz oniričke prostore koje je rastočio zub vremena. U pitanju je doslovna dekompozicija, pošto je materijal koji sam koristio u veoma lošem stanju –
emulzija se raspala ili je usled hemijskih procesa i neadekvatnog čuvanja film potpuno promenio svoj izgled.
Na taj način stvara se vremensto-prostorni most koji spaja prošlost sa sadašnjim vremenom, problematizujući mogućnost pamćenja i sagledavanja objektivne slike o proteklom vremenu.
Pored slike o svetu u kom sam odrastao raspao se i taj svet. Može se reći da se i on raspao usled nebrige i neadekvatnog čuvanja.